Sreli smo se na zvezdi...

Ne znam

Pre par noci kad sam smislila ime za svoj prvi blog i aktivirala isti,imala sam jaku volju i mislila da cu ovde moci da napisem stvarno bas sve sto mi padne na pamet.Jer,blog zbog toga i postoji,ili se varam.Znam da ce me puno njih ispraviti i reci da nisam u pravu.Jer,citajuci tekstove koje sam odabrala,dosla sam do zakljucka da ovde ipak ne moze da se napise bas sve.Ustvari moze ali da se posle toga ocekuju razni testovi,provere,kritike,ispravke i saveti.Dobro,saveti su uvek ok ali...nije mi jasno zasto ljudi boluju od toga da ispravljaju druge,da govore kako drugi nisu u pravu a da oni jesu.Zar ne moze svako da napise ono sta stvarno misli,ne razmisljajuci o tome da li ce se to nekome dopasti ili ne.A sa druge strane,onaj koji cita sve to,zasto ne moze jednostavno da precuti ako se ne slaze sa tim misljenjem.Ili da kaze svoje misljenje bez zajedljivih opaski i ironicnih komentara.Ne znam...izgubila sam volju da pisem,da iskazem svoje misli i osecanja,jer znam da ce se uvek naci neko ko ce se nasmejati i prokomentarisati na nacin koji ce mene zaboleti...jesam osetljiva previse ali to sam ja,takva,i zasto bi to nekome smetalo?Mozda nekada,kasnije,kad uspem da ovladam emocijama i naucim da se nasmejem neskrivenoj ironiji,napisem sve to sto sam zelela ovih dana...do tada,pozdrav svima koji ovo procitaju